Izlet organizovan 22.04.2012.kada je u Beogradu Veliki maraton,a I kisa je izvesna. Ali…poverenje u Micino prisustvo u sveopstim klimatskim zahtevima,planinare PSD Zlatibor RTSa neplasi.

Znamo da ce biti lep , suncan dan I krecemo u 7h Starim smederevskim putem  do Pozarevca gde nas cekaju iskusni planinari Bane, Branka, Cale I Dragisa, zeljni da nas upute u lepote ovog dela prelepe nam Srbije. Oko 10h smo na golubackom dunavskom keju, gde u Kafani ”Boga”uz domacu kafu ugovaramo rucak za popodne. Ko ce corbu, ribu, bice to sve kako treba… I mi krecemo dalje.

Zapoceli smo u manastiru Tumane. Sada je to zenski manastir, zaduzbina Milosa Obilica, posvecen Arhangelu Gavrilu. Kratko predavanje  o zaduzbinaru, gradnji, imenu manastira, vodi koja u blizini izvire a po verovanju leci bolesti ociju I glave, odrzi nam vodic.

Zivopisan vrlo I treba ga svakako posetiti.

Krecemo put Golubacke tvrdjave. Tu ostavljamo autobus, divimo se impozantnom, vekovnom zdanju ne obilazeci ga svesni da njegovo trajanje daje sansu novim posetam, jer mi smo planinari, zeljni uspona I pesacenja I moramo dalje… E krecemo, a krajnji cilj 560m na VENCU. 

Dolazimo do prvog vidikovca. Pogled na Dunav  ispred Gvozdenih vrata gde je valjda I najsiri ili je to mozda malo ispred ali svejedno svesni smo njegove snage I velicine. I drugi vidikovac jos jasnije sve potvrdjuje.Preko puta Rumunija,vetrenjace,jaloviste,kamenolom na nasoj strani…Put nas vodi pored repetitora na nekih 320m visine .Grupa raznolika sa zahtevima i mogucnostima, koji nas u tri etape svode na nekolicinu upornijih hodaca. Prvo smo stiglido tzv Okmajdana 380nm. Predah uzina ,opustanjei dogovor za dalje. Prema  Salasu idemo sumskim putem, neplaseci se malo razmeksanog blata uzivajuci u prirodi netaknutoj I njenim mirisima prolecnog budjenja. Na salasu tocimo vodu,beremo mladu koprivu, planirmo I ovo zelje koje je zasticeno od svih zagadjenja mami da poboljsamo krvnu sliku. Razdvajamo se ponovo I krecemo na cilj.

Nebo, sunce, zemlja, trava, sveopsterastinje u budjenju… lagani uspon I stizemo.

Puca pogled na okolis, Kucajske planine, prema Boru (crni vrh, Beljenica…)

Sta reci…

Ali pada predlog za jos jedan kilometer hoda do sokolice, kaze Bane “nece te se pokajati” krecemo kroz listopadnu sumu. Kada ono hiljadugodisnje kamenje vodi nas na pred I divni vidikovac sa kojeg puca pogled na mali I veliki Brnjicki vrh, iznad kanjona reke Brnjice.

Ne da se recima opisati:

A ovo je “runolist” ovih “visina”.

Necu dalje o ovoj prelepoj prirodi koju iznova u prici velicamo silazeci prema odredistu tvrdjavi ali kako ne ostaviti jos neki trag ovakvog okruzenja I to cinimo nemilosrdno se kiteci.. .. ali I ovako.. kuma je ovom prirodnom fenomenu (nova biljka izrasla iz semena stare) dao naziv krivak uz prihvatanje njegovog pronalazaca apotekarice marionele. Stigli smo u 17h30 kao sto je kako kazu, I planirano. Stizemo na rucak, I znate vec ono dobro ponzato pitanje: ko su ti planinari? Pa to su neki ljudi koji sa rancima na ledjima tumaraju sumom trazeci kafanu!  Ne mogu da to ne pomenem I prepustim se caskanju o proteklom danu poklonima koje mica urucuje, razgovoru…  a zatim u 19 casova povratak. Kisica u Golupcu pocinje. Zakazan je vec sledeci izlet na Divcibare s Maljenske strane.

Pozdrav a ostatak utisaka zadrzacu da se ne raspljinjujem previse ipak: zar nije divno?

Bilja apotekarica