„Ljubitelji bistrih voda“ su 16.jula krenuli na dvodnevni izlet na Drinu. Kao i uvek cvrsto smo se drzali programa, tako da nije bilo odstupanja od plana koji je za taj prvi dan jasno precizirao obilaske.
Ubrzo po polasku, već na prvoj promašenoj raskrsnici, shvatili smo da će izlet uspeti u potpunosti.
Obišli smo Rimski most, preko reke Ljubovadje, usamljen i zapusten na manje poznatoj rimskoj trasi koju danas obilaze entuzijasti, a nekada se, sigurno, tim putem, bar jedan od 17 rimskih imperatora rodjenih na tlu Srbije vraćao svom zavičaju.
Obišli smo manastir Čitluk. Ostaće nam upamćen po pažljivo negovanom dvorištu, besprekornoj higijeni, neshvacenom Micinom pokušaju približavanja veri, bliznjima i pravoslavnim „zamkovima“.
Etno selo Vrhpolje nas je dočekalo sa zapanjujuce glasnom zivom muzikom. Pogledom smo tražili mladu ne shvatajući da je ziva muzika uobicajena za subotnje popodne. Željni da sto pre uskočimo u Drinu, na brzinu smo ubacili stvari u drvene kucice sa ponekim etno detaljem, nakon cega su hrabriji „ljubitelji bistrih voda“ preplivali Drinu. Neki su se spustali duz obale, neki su samo bacali brige niz reku, a NEKO je uz prsluk, dobio i stručnu pratnju spasioca i to po „nalogu sa vrha“. Prvi put odstupivši od plana, praceni muzikom, spustili smo se „desantnim camcima“ do Ljubovije uz smeh, skakanje i kupanje.
Po povratku je sve bilo spremno za večernje druženje...Mesar i drustvo u cosku su narucivali pesmu za pesmom..“Case od kristala“, „Zlatibore pitaj Taru“,“Safete Sajo Sarajlijo“,... Preokret veceri je nastupio posto je nas mecosporan Jelena uzela mikrofon. ... Ljudi, nebo nad Drinom se otvorilo! Slozna pesma, igra kojoj su se pridruzili i kuvarica i mesar i Ahmet, svi prateci komandu jedan dva, tri, ne primetismo kako stigosmo do pesme „dzindzi mindzi“, al primetismo pevaca koji je samom sebi narucio pesmu i posvetio je prelepoj plavusi zbog koje pevaci zaborave na pare i rade iz zadovoljstva.
Drugi dan, pomalo umorni, obidjosmo. Gledajuci kartu ne mozete da: osetite nesnosnu vrelinu tog dana, cujete sum reke Tresnjice (doduse negde duboko u sumi), osetite hladnocu iste, vidite beloglave supove, shvatite svu ozbiljnost skipera koji vas spustaju niz Drinu na potpuno sigurnim „desantnim camcima sa 8 komora“, vidite sve novotarije na manastirima sagradjenim pre pet godina …
Zelimo nam sto vise ovakvih izleta.
Posebno se zahvaljujemo: izuzetnom domacinu etno sela Vrhpolje, neposrednom Kapetanu, ozbiljnim skiperima , nasem beskrajno toleratnom vozacu Ivanu, novopridoslim brzo uklopljenim clanovima, jer su svi zajedno pomogli realizaciji ovog izleta...
Sastavili (u zavisnosti da li vam se svidja)
Kum ili Lidija
Lektor Rastkovic